Nekorisne posete komesara Hana Makedoniji

Politička kriza u Makedoniji se toliko odužila da su Makedonci postali iskusni poltički analitičari. To je sasvim normalna pojava kada u zemlji poslednjih 10 godina imate kriminalce na vlasti, realnu nezaposlenost od 32% i masovno iseljavanje, pa narod nema čime da se bavi osim politikom.

Sonja Stojadinović, 28/10/2016






Politička kriza u Makedoniji se toliko odužila da su Makedonci postali iskusni poltički analitičari. To je sasvim normalna pojava kada u zemlji poslednjih 10 godina imate kriminalce na vlasti, realnu nezaposlenost od 32% i masovno iseljavanje, pa narod nema čime da se bavi osim politikom. Politički dogovor nazvan 'Pržinski dogovor', više je puta bio na samrtnoj postelji, pa vaskrsavan, pa opet ubijan, sve za potrebe dnevno-političke situacije. Svi se drže oko tog ugovora koga su potpisali četiri najveće partije u Makedoniji, od kojih su dve na vlasti i direktni kreatori političke krize kojoj svedočimo. Kum tog dogovora je Johanes Hann, evrokomsear za proširenje EU (kada je reč o makedonskoj krizi, više mu odgovara pozicija evrokomesara za odugovlačenje i čuvanje svojih biznis interesa).

Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 11 decembar, sa nadom da se neće opet odložiti, iako vladajuća DPMNE odugovlačenjem da na dnevni red stavi tačku za glasanje za raspuštanje parlamenta (na makedonskom Sobranie), indirektno ''gura'' izbore za sledeću godinu. A sledeće godine na proleće trebaju da se održe i redovni lokalni izbori, koje vladajuća DPMNE može da dobije, jer u više od 90% makedonskih opština, gradonačalnici dolaze iz njihovih redova. Sa druge strane, da bi EU upozorila kako izbori moraju da se održe ove godine, poslala je svog business oriented komesara da malo maše prstom i da navodno upozori DPMNE da mora da ispuni dogovoreno. Međutim, i javnost i novinari su ostali otvorenih usta i neodgovorenih pitanja posle Hanove posete Makedoniji. Gospodin Hann je došao na jedan dan, dao je prostor novinarima za najviše dva pitanja i požurio da ne propusti avion, ostavljajući utisak da želi što pre da pobegne od ove zemlje. Šta je najviše šokiralo javnost? Specijalno javno tužilaštvo (SJO) koje je osnovano prema Pržinskom dogovoru, ima na žalost rok trajanja od 18 meseci. Opozicija traži da se ono pretvori u posebnu instituciju koja će ne samo istražiti kriminalne aktivnosti ove vlasti, nego će imati i posebnu policiju i poseban sud. Jer ako se uzme u obzir razmera počinjenih kriminalnih dela vladajuće partije, biće potrebne godine da se sve istraži, podignu optužnice i da se političari/kriminalci smeste iza rešetaka. Jedna stvar koja ne ide u prilog stavu i odnosu opozicijskog SDSM-a (Socijaldemokratskog saveza) je da su se lider DPMNE Nikola Gruevski i lider opozicije Zoran Zaev saglasili da SJO ima tako kratak rok. Tako da SDSM nosi deo krivice za bilo kakvu propast ili delimično realizovane istrage od strane SJO zbog kratkog roka postojanja.

Umesto da podrži instituciju koja je bila ključna za pokretanje spašavanja zemlje od propasti, Hann je tražio da se prestane sa zloupotrebom SJO. Ovo tužilaštvo je osnovano sredinom septembra 2015. godine. Ako uzmemo u obzir da se još od početka svog osnovanja suočavalo sa hiljadama raznih saplitanja, sabotaža i odbijanja saradnje od strane državnih institucija, posebno Javnog tužilaštva, postavlja se ogromno pitanje: zašto Hann ne kaže otvoreno ko je taj ko zloupotrebljava SJO? Da li se stvarno jedan od ključnih svedoka SJO – koji je bio direktna veza za pranje novca prema bivšem direktoru državne bezbednosti – samoubio ili je pak ubijen? Ili su pak to njegovi biznis ortaci sa kojima drži kockarnice austrijske firme Novomatik u Đevđeliji, gde su najbrojniji posetioci grčki bogataši? Ove kockarnice su dosta posećene jer Grčka ima jako stroge zakone u pogledu kockanja. Dok u okolini Soluna imate jednu do dve kockarnice, razne rupe sa nezakonskim slot mašinama bujaju: na samo 70 km od Soluna postoje tri regularne kockarnice sa bogatom hotelskom ponudom.

SJO je počelo intenzivno sa svojim radom još početkom godine, a nezaobilazan je fakt da su stekli ogromnu popularnost u narodu sa svojim press konferencijama. Njihova profesionalnost i posvećenost poslu je ulivala nadu da će pravda ipak biti dostignuta. Jedan od poslednjih, a možda i medijski najpropraćenijih trenutaka je kada je specijalna javna tužiteljka Katica Janeva tražila jedne večeri da policajac otvori kapiju zgrade u kojoj je smeštena Uprava za bezbednost i kontraobaveštavanje. Ta uprava, nazvana još i peta uprava, simbol je autoritarne vladavine DPMNE i porodice Mijalkov/Gruevski, koja je odgovorna ne samo za hiljade kriminalnih aktivnosti već i za nezakonito prisluškivanje više od 20 hiljada makedonskih građana. Janeva je ušla sa nalogom da dobije podatke o prisluškivanim razgovorima i pristup opreme za prisluškivanje.

Uoči izbora ljudi koji su jedan ili drugi način stradali od ove kriminalne vlasti počeli su da pričaju otvorenije i sa manje straha za svoj život. Prošlog meseca u nedeljniku Fokus izašao je intervju sa Tošetom Košinovskim, čovekom koji je jedan od osuđenih u aferi „Špijun“. U toj aferi oko 17 ljudi je osuđeno za navodnu špijunažu i odavanje tajnih podataka stranim službama. Ovaj čovek kao dugogodišnji vojni obaveštajac i profesionalac u svom poslu otvoreno je rekao da je njegovo suđenje namešteno od strane prvog rođaka bivšeg premijera Gruevskog, Saše Mijalkova, jer su otkrili njegove kriminalne radnje u Češkoj. Da je Mijalkov kriminalac koji je trgovao drogom i imao mutne poslove na relaciji Češka-Makedonija, javno se znalo, ali ne i govorilo zbog straha od osvete ovog moćnog čoveka. Da bi bilo još interesantnije i da bi prljavština brže bila otkrivena, ovih dana na televiziji Telma izašao je intervju sa Slobodanom Bogoevskim, koji je bivši direktov Uprave za bezbednost i kontraobaveštavanje. Pikanterije „najpatriotske i najmakedonske“ partije su da ustvari da je Nikola Gruevski postao premijer zahvaljujući kontraverznom grčkom biznismenu Dimitrisu Kontominasu, koji je umešan u više kriminalnih radnji u svojoj zemlji. Interesantna je tvrdnja Bogoevskog da je Gruevski bio dobro nagrađen za doprinos koji je dao u prodaji makedonske rafinerije Okta i beneficije koje su iz tog posla proizašle za grčku kompaniju Helenik Petroleum (koja ju je navodno kupila tokom mandata DPMNE 1999. godine). Međutim, istina je da je vlasnik ove rafinerije neka firma koja je registrovana na Kipru, a ne Helenik Petroleum. Treba reći i da se trenutno vodi sudski proces u Grčkoj protiv Kontominasa za utaju poreza u visini od 48 miliona evra. Za vreme prve vladavine DPMNE od 1998. do 2002. godine, grčki kapital je počeo da nadire u Makedoniji, ali krajnji rezultat koji sada imamo su male firme (većina tekstilnih fabričica koje izrabljuju radnike za manje od 150 evra mesečno). U intervjuu Bogoevski je otvoreno rekao da je na čelu UBK stajao čovek koji pojma nema kako funkcioniše ta služba, ciljajući na Sašu Mijalkova, te da se njegovo razumevanje kako funkcioniše ta služba završava na nivou naručivanja prisluškivanja ili eliminacije protivnika telefonskm pozivom iz kafane.

Jedna izjava koja je podigla reakciju u javnosti je usledila posle ovog intervjua. Bivši ministar unutrašnjih poslova Ljubomir Frčkovski izjavio je da je iz respekta prema ocu Saše Mijalkova, Jordana Mijalkova (koji je bio jedan od obaveštajaca u mladoj i nezavisnoj Makedoniji), cepao prijave njegovog sina za upad džipom u kafić i učešće u tučama. Da ih nije cepao već procesuirao, pitanje je sada da li bi Makedonija bila u rukama psihički poremećenog čoveka.

Faktički, Makedonija je više od 10 godina taoc porodice koja se instalirala na visoke pozicije u zemlji koristeći političku partiju kao alatku za svoje prljave poslove.

Bez obzira koliko je Makedoniji potrebno više demokratije stavljanjem kriminalaca u biznis odelima iza rešetaka, građani su umorni od licemernog ponašanja evropskih zastupnika. Nemoguće je je 'prodavati' i propagirati demokratizaciju ove zemlje, a sa druge strane, podržavati kriminalce koji je iskorišćavaju i uništavanju više od deset godina. Tapkanje po ramenu da zaslužujemo preporuku za početak pregovora traje više od 7 godina, kao i tolerisanje kriminala u zemlji od strane EU. Ako je istinski cilj evropske zajednice da se Makedonija oslobodi kriminala i partizacije i da počne da diše svojim plućima, potrebno je i da kao svoje zastupnike šalje ljude koji će zastupati ono isto što se traži od same zemlje. Sve dok nam dolaze 'evropljani' koji mucaju, direktno ili indirektno su umešani u biznis dilove sa lokalnim kriminalcima, Makedonija će ići u pravcu zemlje koja će prestati da izvozi svoje državljane i početi da izvozi konflikte.

Foto: FOSIM/Flickr

Preporučujemo