Okončava se neoliberalno mesečarenje crne Amerike

Malo je onih poput Cornela Westa, američkog filozofa i intelektualca, koji bi na prikladnjii način mogli da objasne ovakav razvoj događaja, čemu valja pridodati i uznemirujući uspon Donalda Trumpa.

Cornel West i George Souvlis, 11/07/2016






Kada je prošle godine Bernie Sanders obznanio da će se ispred Demokrata kandidovati za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, malo ko je verovao u njegov uspeh. Mnogi su pretpostavljali da će javno zalaganje za ideje poput „demokratskog socijalizma“ ili „političke revolucije“ voditi otuđenju američkog biračkog tela. Usledio je, međutim, niz iznenađujućih pobeda u nekoliko država. Malo je onih poput Cornela Westa, američkog filozofa i intelektualca, koji bi na prikladnjii način mogli da objasne ovakav razvoj događaja, čemu valja pridodati i uznemirujući uspon Donalda Trumpa. Usled dugogodišnjeg rada o ulozi rase, roda i klase u američkom društvu, ali i političkog iskustva istaknutog člana Demokratskih Socijalista Amerike, Cornel West nam može ponuditi uvide u zamah koji danas odlikuje političku scenu SAD i može nam reći kakav je njegov značaj za levicu. Njegov glas je posebno važan, jer ga je Sanders izabrao u telo zaduženo za pisanje platforme za Demokratsku stranku. Intervju s Cornelom Westom vodio je George Souvlis. Ovde prenosimo njegovu integralnu verziju, koja se u nešto kraćoj formi nalazi na stranici Open Democracy.*

George Souvlis: Čiji su uticaji na vas, u intelektualnom i političkom smislu, bili najformativniji?

Cornel West: Sebe ispred svega vidim kao revolucionarnog hrišćanina, čije je temelje udarila neizreciva ljubav moje crne porodice i crkve, i čije korene prepoznajem u neoborivoj slobodi kojoj su me učili moji mentori (Martin Kilson, Hilary Putnam, Sheldon Wolin, Preston Williams, Stanley Aronowitz, Richard Rorty) i kolege (James Cone, Edward Said, Jeff Stout, James Washington, Paul Bove, Toni Morrison).

Podrazumeva se takođe da su moji bivši studenti (sada impresivne figure), poput Davida Kima, Imani Perry, Eddieja Glaudea, Leore Batnitzk, Farah Jasmine Griffin, Andrea Willisa i Matthewa Brionesa, izvršili velik uticaj na ono što govorim i činim. Ubistvo Martina Luthera Kinga 1968. godine podstaklo me je na aktivizam, dok je revolucionarni internacionalizam Crnih pantera – koji su oblikovali Malcolm X i Frantz Fanon – uticao na moju teoriju i praksu.

Najvažnije osobe koje su oblikovale način na koji razumem sebe su John Coltrane, Anton Chekov, rabin Abraham Joshua Heschel i Dorothy Day.

GS: Da li se smatrate marksistom?

CW: Nisam ni marksista ni antimarksista. Kao hrišćanin, daleko eksplicitnije vrednujem moralne i duhovne dimenzije ljudske situacije, što je tuđe velikom, ako ne i najvećem delu marksističke tradicije. Kao čovek Bluza u životu duha, imam tragikomičnu sklonost prema stvarnosti koja je u neskladu s velikim, ako ne i najvećim delom marksističke tradicije. Ali, kao revolucionar, naglašavam razne strukture dominacije i moduse eksploatacije koje gube iz vida dragocenu ljudskost i individualnost ljudi oko nas – otuda proizlazi neophodnost marksističke analize političkih ekonomija, društava i istorija.

To zapravo znači da sam džezu nalik borac za slobodu nagnan nezaustavljivom ljubavi prema ljudima, vođen fleksibilnim, fluidnim, protejskim analizama i delima kojima nastojim da sačuvam zemlju i osnažim prezrene na svetu.

GS: Da li se slažete s ljudima sa levice koji tvrde da se Demokratska stranka ne može reformisati tako da dela u interesu radnika? Kakva je baština Obamine administracije?

CW: Nalazimo se na raskršću američke istorije. Moramo birati između neofašizma u nastajanju (Trump), neoliberalizma koji propada (Clinton) i neopopulizma u usponu (Sanders). Establišment se i u Demokratskoj i u Republikanskoj stranci dezintegriše. Obama je predstavljao poslednji izdisaj neoliberalizma koji se javio pod Carterom – kao masivna reakcija na strukturnu krizu globalne ekonomije sredinom sedamdesetih godina 20. veka. Taj pokušaj da se finansijalizacijom, privatizacijom i militarizacijom prevaziđu naši duboki problemi – u ekonomiji, obrazovanju, zatvorskom sistemu, u sferi bezbednosti i komunikacija – proizveo je ogromnu nejednakost u bogatstvu, kulture površnog spektakla i sveprožimajuću korupciju u svakom polju. Obe političke stranke su imale udela u tome. Mnogo toga zavisi od toga kako će se Sandersova kampanja tretirati u julu i od toga šta ćemo mi, njegove kritične pristalice, uraditi posle jula.

GS: Kako razumete „fenomen Trump“?

CW: Donald Trump je milijarder pseudopopulista s autokratskim senzibilitetom, narcističkim tipom ličnosti i stoga je neofašista u nastanku. Njegov projekt predstavlja ubistvenu mešavinu velikih banaka, ogromnih korporacija i ksenofobičnog premeštanja krivice na Meksikance, žene, muslimane, crnce i nestrejt osobe, ekonomske anksioznosti i nacionalne slabosti usko povezane s militarističkim aspiracijama van zemlje. Tako izgleda fašizam na američki način – tu se čuju odjeci iz It Can’t Happen Here (1935) Sinclaira Lewisa, klasičnog romana američkog fašizma.

GS: Može li Bernie Sanders da dovede do nečeg zbilja drugačijeg? On sebe naziva demokratskim socijalistom. Šta ta politička tradicija znači za vas?

CW: Bernie Sanders je retka figura koja poseduje izvorni integritet i duboko ubeđenje, prva koja se u prethodnih pedeset godina bori protiv američke plutokratije, ksenofobije i muške suprematije. Pre samo godinu dana njegov rejting na biralištima nije prevazilazio 3%. Danas, međutim, on ima stvarne šanse da demontira mašineriju Clinton koja se gradila poslednjih trideset godina.

Uprkos Sandersovoj odluci da se odredi kao demokratski socijalista, njegova platforma je neopopulistička u najboljem smislu te reči – jer se zasniva na principijelnoj upotrebi vlasti da bi se spasli radnici i siromašni koje su uništili pohlepa Vol Strita i ravnodušnost više srednje klase prema činjenici da njihovi sugrađani postaju sve ranjiviji jer ostaju bez bilo kakvih mogućnosti. Videli smo kako je vlast nagrnula u pomoć Vol Stritu i vidimo kako lobisti sada osiguravaju bezbednost imućnih. Otuda je Sandersov neopopulizam razumljiv i odgovara zahtevima vremena. Kao neko ko već 35 godina zastupa demokratski socijalizam i kao drug dragom bratu Berniju, moram reći da nema sumnje u to da je njegova platforma neopopulistička, a ne platforma demokratskog socijalizma.

GS: Kakav bi društveni pokret mogao da proiziđe iz Sandersove političke kampanje, ako ona propadne?

CW: Političke kampanje nisu društveni pokreti. Čak i one velike kampanje, poput Jacksonove osamdesetih, Obamine u skorijoj prošlosti ili Sandersove danas, nisu društveni pokreti. Moramo praviti razliku između društvenih zamaha, društvenih pobuna i društvenih pokreta. Imajući u vidu masivnost nacionalne državne bezbednosti i perspektivu američkih zatvora, društveni pokreti – danas, pre ili ubuduće – ostaju retki. Američka imperija je zrelija za kontrarevoluciju nego za revoluciju, u njoj danas pre ima mesta za desničarske nego za levičarske pokrete. Uzrok tome su pre svega duboki ksenofobični koreni u zemlji i temeljni militaristički sentimenti u kulturi. Utoliko su progresivni društveni zamasi i haotične društvene pobune verovatniji, a oni pak mogu pomoći da se preoblikuju naše prioriteti i mogu naići na neke ustupke od pohlepnih elita i neosetljivih građana. Upravo su zbog toga moralne i duhovne dimenzije ovde od presudnog značaja – da ne bismo izgubili volju da se borimo unutar sistema i izvan njega, iako su nam šanse da brzo pobedimo neznatne!

GS: Šta mislite o tezama prema kojima Sandersova poruka ne dopire dovoljno ni do crnih glasača?

CW: Crnci su najprogresivniji birački blok kada je reč o ekonomiji, rasizmu i obrazovanju. Bernie Sanders je najprogresivniji kandidat u ovim oblastima. Do sada su crnci ostali bliži poznatom neoliberalnom projektu Hilary Clinton nego relativno nepoznatom Sandersu. Crnci se pribojavaju Trumpa. Nepoverljivi su prema promeni koju bi doneo daleko manje poznati Sanders. Ali, kako je mnogo nas tvrdilo – recimo, Adolph Reed Jr. i Michelle Alexander – neoliberalna i militaristička politika Hilary Clinton već je nanela mnogo štete radnicima i siromašnim ljudima ovde i u inostranstvu.

Međutim, velika vidljivost neoliberalnih crnih političara, crnih eksperata koji se pojavljuju na korporativnim medijima i intelektualaca, veoma nam otežava da ostvarimo jak uticaj. Pa ipak, sve je više svedočanstava o tome da mašinerija Clinton – zaodenuta Obaminim ruhom – ostaje bez goriva. Okončava se neoliberalno mesečarenje crne Amerike!

GS: Šta mislite o Black Lives Matter (Crni životi su važni); kakvu će organizacionu formu imati u budućnosti?

CW: Zamah koji je proizveo Black Lives Matter iznedrio je izvanredno novu borbenost, u kojoj se svakako mogu prepoznati prvi znaci zaustavljanja neoliberalnog mesečarenja u crnoj Americi. Ova pojava na videlo iznosi duhovnu trulež i moralni kukavičluk ogromnog dela onih koji – politički, intelektualno i verski – predvode crnce u Americi. Kratkovidi karijerizam i hronični narcizam koji je sputavao svaku ozbiljniju kritiku Obaminog neoliberalizma sada su sasvim obelodanjeni, zahvaljujući hrabrim mladim ljudima koji su se sučelili s tenkovima da bi pokazali ljubav prema onima koje je, bez krivične odgovornosti, ubijala policija pod crnim predsednikom, crnim pravobraniocem i crnim članom kabineta za unutrašnju bezbednost.

Aktivisti pokreta Black Lives Matter pokazali su kakva je moć crnih neoliberala suočena s patnjom ogromnog broja crnaca – a to je samo vrh ledenog brega koji se za crne elite topi pošto su se odlučile za simboličke mrvice, dok je dragoceni crni narod na udaru. Martin Luther King, Malcom X i Fannie Lou Hamer plaču iz groba – ali aktivisti Black Lives Matter vraćaju osmeh.

Kakvu će organizacionu formu aktivisti izabrati? Teško je reći. Jedino je izvesno da će moćnici pokušati da razvodne njihov otpor i da ih inkorporiraju u svoje redove, čime će umanjiti značaj njihovih glasova i svedoka. Ja bih želeo da budem deo procesa biranja – ne kao središnja figura već kao pouzdani starac spreman da uči i sluša.

GS: Voleo bih da ukratko prokomentarišete sledeće figure.
CW: Beyonce – Najveća zabavljačica svoje generacije koja ima kontrolu nad svojim telom i novcem – pa ipak, deo naše kulture spektakla i slike koja ostavlja malo ili nimalo prostora za genije i divove poput duševne Arethe Franklin!
Gil Scott Heron – ezemplarni revolucionarni crni umetnik koji je kumovao hiphopu.
Frantz Fanon – najveći od svih revolucionarnih crnih intelektualaca 20. veka.
Malcom X – najhrabrija i istini posvećena revolucionarna crna figura u istoriji SAD – iskren, spreman na promenu, ali beskompromisan u svojoj ljubavi prema crnim ljudima.

PREVOD Adriana Zaharijević

*Zahvaljujemo se Georgeu Souvlisu na ustupanju integralne verzije prevoda.

Preporučujemo